Po­sa­da je­dri­li­ce „Black Mi­stery“ osvo­ji­la je pre­la­zni pe­har re­ga­te „Fa­ši­na­da kup Pe­rast 2015“ u mak­si ka­te­go­ri­ji „kr­sta­ša“ i ko­lek­ci­ji od osam do­sa­da­šnjih na­gra­da sa iste re­ga­te do­da­la i sti­li­zo­va­nu fi­gu­ru u ka­me­nu, rad aka­dem­skog va­ja­ra Go­ra­na Mo­ško­va Gon­za. Utre­ni­ra­na is­ku­sna eki­pa je­dri­li­ča­ra, čla­no­va JK „Ju­go­le Gra­ka­lić“ za­slu­ži­la je ove na­gra­de ne sa­mo zna­njem i umi­je­ćem ko­ji ih po­ve­zu­ju sa vje­kov­nom po­mor­skom tra­di­ci­jom Bo­ke, ne­go i za­slu­gom vr­hun­ske je­dri­li­ce, či­ji je vla­snik Sa­ša Ke­ko­vić, ski­per po­sa­de. Po­red nje­ga, eki­pu či­ne: Mi­o­drag Ko­nje­vić, Og­njen Ki­sin, Zo­ran Jo­va­no­vić, Ste­fan Ster­ni­ša, Mi­loš Ku­ko­ljac, Du­šan Ke­ko­vić i Re­lja Ka­tu­rić. Svi oni ima­ju svo­je pro­fe­si­je, a je­dri­li­čar­stvo im je „u kr­vi“, vo­le da je­dre, da se tak­mi­če, ali sa­mo za svoj gušt. Sva­ko od njih ima svo­ja za­du­že­nja, je­dan ra­di na špi­na­ke­ru, oko po­di­ga­ča, tre­ći je „bo­u­men“, „mast­men“...
– Ma­lo je kom­pli­ko­va­no, lju­di se zbu­ne ka­da vi­de sve ove ko­no­pe, ali mi se od­lič­no ukla­pa­mo i funk­ci­o­ni­še­mo ka­da je u pi­ta­nju je­dre­nje na vje­tar, ka­že za „Dan” Sa­ša Ke­ko­vić. Ma­da su i ra­ni­je uče­stvo­va­li u re­ga­ti „Fa­ši­na­da KUP“ sa dru­gim bro­dom, ni­su osva­ja­li na­gra­de, sve dok Sa­ša ni­je na­ba­vio „Cr­nu Mi­ste­ri­ju“.
– Po­sa­da mo­ra da bu­de utre­ni­ra­na, bez to­ga ne­ma je­dre­nja, a isto ta­ko ne mo­gu da se po­stig­nu re­zul­ta­ti bez do­bro­ga bro­da, ni­ti mo­že do­bro da se je­dri. Ovaj brod na­pra­vljen je 2005. go­di­ne kao mi­ni-kla­sa „Ame­ri­kan-ska­pa“. Di­zaj­ni­rao ga je i na­pra­vio Ra­sel Kuc, če­tvo­ro­go­di­šnji po­bjed­nik Ame­ri­kan ska­pa, za­jed­no sa An­dre­jom Ju­sti­nom. Ova je­dri­li­ca je je­din­stve­na u Bo­ki, ali i na evrop­skom pod­ruč­ju. Pro­to­tip bro­da RC-44, na ko­me se ob­u­ča­vao Ra­sel Kuc je si­no­nim za je­dre­nje, mo­že­mo ga upo­re­di­ti sa for­mu­lom 1, oni su glav­ni u tom do­me­nu, pr­va kla­sa je­dri­li­čar­skog spor­ta, naj­po­pu­lar­ni­ji su. Ka­rak­te­ri­sti­ke bro­da su sa­vr­še­ne za plo­vid­bu uz vje­tar, niz vje­tar, boč­no, pred­vi­đen je za stal­no di­za­nje na­po­lje iz mo­ra po­sli­je tre­nin­ga i re­ga­te, ali mi ne­ma­mo uslo­ve za to, te ga dr­ži­mo stal­no u mo­ru, ob­ja­šnja­va Ke­ko­vić i do­da­je da do­bri po­zna­va­o­ci je­dre­nja zna­ju da za sva­ku vr­stu vje­tra ko­ri­ste raz­li­či­ta je­dra. U je­dre­nju se ko­ri­sti glav­no je­dro, „đe­no­ve“– pred­nja je­dra (1, 2 i 3), ko­ja se ko­ri­ste u za­vi­sno­sti od ja­či­ne vje­tra, „špi­na­ker“ ili“ „đe­na­ker“. Tim­ska sa­rad­nja je ve­o­ma bit­na za uspjeh po­sa­de, iako je je­dre­nje in­di­vi­du­al­ni sport.
– Vje­tar je pre­vr­tljiv i ako ne po­zna­je­te do­bro ovu si­tu­a­ci­ju u akva­to­ri­ju­mu Ko­tor­skog za­li­va, la­ko mo­že­te da se iz­gu­bi­te. Vje­tar je na re­ge­ti bio ide­a­lan oba da­na, sje­ve­ro­za­pad­ni vje­tar, ko­ji du­va u Bo­ki ko­tor­skoj, „ter­mič­ki vje­tar“, ko­jeg ne­ma na otvo­re­nom mo­ru. Ka­da ga ni­gdje ne­ma, oko Pe­ra­sta, Tiv­ta, Her­ceg No­vog, po­ja­vi se taj vje­tar, ko­ji je ide­a­lan i za ško­le je­dre­nja i za re­ga­te. Mi je­dri­mo u otvo­re­noj kla­si, gdje mo­že­te na je­dri­li­cu da sta­vi­te ko­li­ko god ho­će­te je­da­ra, ko­je god du­ži­ne, kla­si­fi­ko­va­ni ste sa­mo po du­ži­ni je­dri­li­ce. Na re­ga­ti ne­ma pri­če, ono što se ura­di na sa­mom tre­nin­gu, to je osno­va za je­dre­nje. Sva­ko mo­ra da zna svoj dio po­sla, uko­li­ko ne zna, na­sta­je ve­li­ki pro­blem, jer su vo­da i vje­tar pri­rod­ne si­le ko­je tre­ba da se za­u­zda­ju u je­dri­ma, na ko­no­pi­ma. Čo­vjek mo­ra da bu­de vr­stan po­zna­va­lac vje­tr­o­va, da bu­de opre­zan, skon­cen­tri­san i da zna to što ra­di, ob­ja­snio nam je vr­sni ski­per. Po­bje­de na Fa­ši­na­da ku­pu nje­mu i nje­go­vim dru­go­vi­ma mno­go zna­če.
– U sva­koj re­ga­ti se tra­ži po­bje­da, a po­go­to­vu na Fa­ši­na­di, ko­ja je po­ve­za­la vje­kov­nu tra­di­ci­ju sa mo­der­nim na­u­tič­kim spor­tom, sva­ka čast lju­di­ma iz je­dri­li­čar­skog klu­ba „La­hor“ iz Ko­to­ra, ko­ji uspi­je­va­ju ovo da odr­že. Ni­je la­ko, ve­li­ka or­ga­ni­za­ci­ja, tre­ba mno­go lju­di, ve­li­ki po­sao, ni­ko ne­ma ni vre­me­na ni pa­ra za ba­ca­nje da­nas, a oni sve to po­sti­žu uz ve­li­ku lju­bav i en­tu­zi­ja­zam. Sve su bo­lje re­ga­te u Cr­noj Go­ri, po­go­to­vo od kad je do­šao Por­to Mon­te­ne­gro, oni su na­pra­vi­li do­bar jah­ting klub, ko­ji do­sta ozbilj­no pri­la­ze or­ga­ni­za­ci­ji re­ga­ta. Mi smo či­sti ama­te­ri, ne je­dri­mo ra­di pa­ra, jer čim do­đu pa­re, tu vi­še ne­ma ni spor­ta, ne bih vo­lio da uče­stvu­jem u re­ga­ta­ma či­ja je je­di­na mo­ti­va­ci­ja nov­ča­na na­gra­da – re­kao je Ke­ko­vić.M.D.Po­po­vić


Olim­pij­ska kla­sa je­dri­li­ča­ra Mi­li­vo­ja Du­ki­ća

Na­u­tič­ka tra­di­ci­ja ko­ju nje­gu­je JK „Ju­go­le Gra­ka­lić“ Her­ceg No­vi iz­nje­dri­la je i olim­pij­skog je­dri­li­ča­ra.
– Je­dre­nje je je­dan od tri pr­va spor­ta na Olim­pi­ja­di. Dru­gu go­di­nu za ­re­dom na Olim­pi­ja­di uče­stvu­je Mi­li­vo­je Du­kić iz Her­ceg No­vog, član JK „Ju­go­le Gra­ka­lić” ko­ji je­dri fe­no­me­nal­no, pr­vi Cr­no­go­rac ko­ji se u olim­pij­skoj kla­si „la­ser“ pla­si­rao za Olim­pi­ja­du. Ne vje­ru­jem da će se iko još pla­si­ra­ti osim nje­ga. Ne­dav­no je u Ka­na­di bi­lo to pr­ven­stvo svi­je­ta, na ko­me je bi­lo va­žno da se pla­si­ra me­đu pr­vih 40 ze­ma­lja i on je to uspio – sma­tra Ke­ko­vić..